Zoran Rendulić je ove sezone preuzeo Radnik iz Surdulice i to mu je bio prvi samostalni posao u seniorskom fudbalu posle rada u Crvenoj zvezdi gde je bio asistent i trener omladinaca.
Na 15 mečeva osvojili su 23 boda i trenutno se nalaze na deobi 4. mesta sa IMT-om i Radničkim 1923.
Rendulić se podsetio svojih trenerskih početaka kod Baraka Bahara, a potom i dolaska Vladana Milojevića.
– Kod Bahara sam više radio sa igračima koji nisu baš bili u prvom planu kod njega. Ali sam svakako imao priliku da prikupljam potrebno znanje, gledao sam kako oni sve to rade na treninzima, kako se vodi jedan klub kakav je Crvena zvezda. Nisam bio toliko uključen u sam rad stručnog štaba, ali sam bio tu. Kod Bahara se stvarala skroz neka druga ideja, koja nije bila prikladna za Crvenu zvezdu. Kada je to postalo jasno, u klub se vratio Vladan Milojević. Ja sam sa njim sarađivao kao igrač, ostali smo u super kontaktu, a kod njega sam dobio ozbiljniju ulogu. To mi je najvažniji period u karijeri. Iz drugog lica sam gledao kako se radi i kako se donose odluke. Imao sam sreću da učim. To mi je šlag na tortu, plus završetak te PRO licence, rekao je Rendulić za sajt Superlige Srbije.
Da li je Vladan Milojević imao savet za Vas?
– Sa Milojem sam dosta pričao i dan-danas se čujem s njim, stalno ima neke savete. On mi je rekao da imam super iskustvo, ali da sam odavno spreman da vodim neki klub samostalno i da imam potrebno znanje. „Nemoj da se plašiš, treba da kreneš“. Od njega sam naučio dosta o tome kako treba balansirati razne stvari koje se dešavaju na dnevnom nivou. Odnos sa upravom, medijima… Imao sam veliku sreću, zahvalan sam Bogu što sam imao priliku da pričam sa Milojem.
Da li ćete i Vi da se vodite njegovim metodama, prvenstveno u izboru stručnog štaba?
– Slažem se. Baš kada sam pričao sa njim, on mi je rekao da je prvi put sklopio stručni štab kakav je želeo da ima. Znate kako je na početku, kada počinjete karijeru. Ne možete odmah da imate sve kako vam je po volji i želji, tek se godinama upoznajete sa ljudima, vidite sa kim biste voleli da radite. Polako sklapate stručni štab. Zvezda je specifičan klub, mi mlađi treneri smo osećali klub, bili smo spona između igrača i štaba. Miloje nas je imao dosta u štabu, preko 20, svi smo znali kako Zvezda funkcioniše. Nismo imali ni jednu razmiricu za dve i po godine, on je to vodio. Sigurno je da je to mnogo teško. Mi smo bili podeljeni na sektore, najveći dobitak je bila Liga šampiona, kada smo prošli Bode/Glimt. Tada se videlo tačno ko šta radi.
Uspeli ste da „otkinete“ bodove Crvenoj zvezdi?
– Ta utakmica je specifična za mene. Biće još više kada dođem na Marakanu. Zvezda je jedini klub gde mi prvo prorade emocije… Kada sam video sve one ljude koji prolaze pored moje klupe, Mirka Ivanića i Aleksandra Kataija… Probudile su se emocije. Znao sam kako Zvezda funkcioniše, pa je to možda bio moj plus. Kolega Rijera je bio još na početku, možda je to bila i prednost. Imali smo sreću što smo u tom momentu igrali sa njima, ko zna šta bi sada bilo, zasigurno teže. Branili smo dosta šuteva sa distance, bočnih lopti, bili smo komforni u odbrani. Rekao sam u jednom intervjuu da bih voleo da ostanemo jedini neporaženi u prvenstvu sa Zvezdom, ona realno nema konkurenciju u srpskom fudbalu.
Ostaje žal što nije pobeđen Partizan posle vođsva 3:1.
– Iskreno, u klubu se i dalje oseća to, ostaje žal za tom utakmicom i dalje se spominje. Ne volim da se radujem i tugujem, nemam mnogo vremena za to. Sa igračem više smo se možda i mi nesvesno opustili, možda je bilo i do mog trenerskog iskustva da zatvorim tu utakmicu. Partizan je bio u baš lošoj psihološkoj situaciji, ali su tada pokazali mnogo, verovatno kada nisu imali mnogo toga da izgube. Naše neke individualne greške… Kao da smo čekali da se samo završi poluvreme. Nadam se da će u bliskoj budućnosti doći do toga i da ćemo pobediti Partizan, završio je Rendulić.