Nikola Ninković se u proljetnom dijelu sezone Premijer lige BiH nametnuo u igrača bez kojeg je igru Borca nemoguće zamisliti.
U velikom intervjuu za Mozzart Sport Ninković je govorio o dolasku u Borac, ligi, razmišljanjima za budućnost, ali i nekim stvarima iz ranijeg perioda.
U Borac je došao na lični zahtjev tadašnjeg trenera Nenada Lalatovića.
– Za igrača nema ništa bolje nego kada ga trener lično zove. Borac je klub koji se bori za mjesto u Evropi, a to je realno privilegija. Nije liga na nivou ne znam koje lige u Evropi, ali nije tolika razlika osim u odnosu na Partizan i Zvezdu, mada je Zrinjski recimo jako dobar tim. Liga uopšte nije tako laka kakvom su mi je predstavljali. Zapravo je vrlo zahtjevna, naročito gostujuće utakmice. Sada tereni jesu u odličnom stanju jer je mijenjana trava, ali kada odeš u Sarajevo, Mostar… Nema takvih gostovanja u Srbiji osim derbija koji se izdvaja. Ne bude malo, već malo više uvreda sa tribina, bude totalno nesportske atmosfere. Uopšte nije lako igrati. Došao sam jer me je Lala zvao, jer klub ima ambicije i jer je borba za prva dva mjesta automatski značila napadački fudbal koji meni odgovara. Hvala Lali s obzirom na to da nismo ranije sarađivalim, a da je stao iza mene. Rekao mi je da me poznaje, da zna šta mogu. U trenutku kada niko nije zvao i govori da me želi, rekao je Nikola Ninković za Mozzartsport.
O pozitivnim komentarima na račun njegove igre kaže i čestim frazama “Ništa bez Džigija” kaže:
– Često i sam čujem takve stvari. Prija mi i ne mogu da kažem da ne volim to da čujem, ali jednostavno znam da mogu još. Djeluje neskromno, ali svjestan sam da mogu više i zato se trudim da svaka utakmica bude bolja od prethodne. Da pokažem nešto novo na terenu. Stvari idu same od sebe, baš zbog tolike želje. Ljudi su me zavoljeli i slušam lijepe komentare u Banjaluci. Osjećam se prijatno ovdje poslije jednog užasnog perioda od dvije godine.Konačno se nešto zavrtilo.
Kaže da bi radije ostao u Borcu nego vratio se u Srbiju.
– Sigurno bih ponovo volio da odem u inostranstvo. Kada kažem inostranstvo ne mislim na lige petice. Mada ne mislim da ne bih opet mogao da igram tamo, u nekom timu iz tih liga. Ali sada, koliko je to realno… Vjerovatno bi za to bio potreban jedan međukorak posle Borca. Koji dio svijeta, ne razmišljam previše o tome. Ali sebe vidim prije u inostranstvu. Prije bih ostao u Borcu, nego što bih se vratio u Superlige Srbije. Osim Partizana možda u jednom trenutku, ne vidim sebe više ni u jednom klubu u Superligi. Uz dužno poštovanje prema svim klubovima
